Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

старим јелинским језиком, који се већ онда јако разликовао од ромејског, или како Теодосија пакосно рече, Маријног матерњег језика. „Није ни чудо што Радача није могла овако што да преводи. Ово је високи стил грчких философа“. И она читаша даље, не што би је предмет књижице интересовао, њој беху досадне све те биографије невероватних светаца, него зато што ју је пленила лепота старога грчког језика. Наједанпут није могла даље да ћути и да за себе задржи све те лепоте.

— Каква збијена силина у изразу ! Слушај сестро само ово мало место.

Полихронија престаде писати и слушаше,

Марија прочита то место па онда рече:

— Ово се ни на ком другом јеику, ни на франачком, ни на алеманском, не може потпуно исказати. На тривалском требаће два листа оваква да се искаже само смисао ових неколиких врста! И Марија стаде с листа преводити то ,силовито" место, и Полихронији постаде одмах јасно зашто она то место није могла превести, али она не рече на то ни речи

Чим је Марија престала на глас преводити, Полихронија, настави свој рад.

„Дивљакуша тривалска“, помисли Марија, па читаше даље. Кад је прочитала цело житије до краја, она одмах поче преводити, и беше задовољна што је нашла занимања, које бе јој помоћи да издржи у том немуштем друштву.

Шкрипе она два калема по пергаменту храпавом, и пропази час за чавом.

У неко доба заввони мало звоно са звонаре над вратима манастирским. Марија се трже и престаде писати.

— Зар је већ време за службу 2

— Није — одговори Полихронија и пише даље.

— Или то сестра вратарка објављује да је неко дошао 7

— Да — вели Полихронија и пише даље. -

— Ко ли то може бити 2

Полихронија ћути и пише даље.

Марији се не ради више. Она извирује кров прозор, али није могла ништа друго видети до једну сестру која из сргостатиона оде до куле па се одмах врати у радионицу.

168