Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

туробни, жене су плакале, али сви су осећали узввишенсет одлуке. Калина је испратила најпре свога мужа са сином у светогорски манастир, затим је продала и кућу и све своје непокретно имање, продала је своје адиђаре и све покретности, п сав новац поделила је сиротињи, пошто је богато обдарила своје слуге и слушкиње, и пошто је својим отроцима. поклонила слободу. Затим је дошла у ову свету обитељ где се постригла и постала сестра Теодосија. Она је овде живела идући по узаној и трновитој стави Господњој, размишљала је о слову Божјем, молшла се Богу и дан и ноћ за спас Цркве, за спас ближњих. Да би мучила своје грешно тело, спавала. је на тврдој, узаној постељи, облачила се прњама, хранила. се само толико колико да не умре од глади, свега. једанпут дневно, и то само зељем куваним у води. Није хтела да има ни послуге ни — преобуке. Имала је свега мантију. од кострети и два бедна ћебета. Али она. није седела. беспослена. (Све тренутке, слободне од молитве, употребљавала је да на разбоју че хаљине за сестре у манастиру. Скупљала је све бедне жене из целе околице, просила је новаца, само да њима помогне.

„Када је Богу угодно било позвати на истину нашу тадашњу мајку игуманију, и када су сестре приступиле избору нове игуманије, све ву на глас викнуле : „сестра Теодовија“. Али је наша ктиторка друкчије наредила да се бира игуманија, и сестре су морале најпре да се еложе, које су три сестре најдостојније да заузму старешинеко место, па када то учинише, писписаше та три имена на три листа пергамента, а испод тих имена ово: „Господе Исусе Христе ! Ти који повнајеш сва срца, на посредовање наше госпође, пречисте и "преблаге Богородице, покажи нама. твојим недостојним влушкињама, да ли ти налазиш, да је ова наша сестра достојна да буде наша пгуманија.“ Сва три листа смотана су у свитке, п сва три свитка запечаћена су, па су се у прву суботу вече положила на св. трпеву наше цркве. Целу ту ноћ пробденисале смо у цркви молећи се Богу да нам да за мајку игуманију сестру Теодосију, п ако смо по типику морале да предложимо још две. И Бог је услишио нашу молитву, и када је наш седи евештеник, у недељу после службе Божје, узео ва свете трпезе један од она три свитка, када га је отво-

179