Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

рио, он је прочитао име Теодосија. Њу је изабрао сам Господ Бог. И откако је ова света жена узела у своје крепке руке управу ове свете обитељи...“

Овде је прекинула сестра Полихронија своје писање када је одазвана да иде под кулу.

Марија, дубоко замишљена, похита да рукопис намести на месту скевофилакисе, и то потпуно онако како га је ова оставила, па када се увери да се ни по чему не може познати да је ико дарнуо те листове, оде па седе на место.е друге стране стола, наслони главу на обе налакћене руке и само прогунђа :

— Онако је како сам и замишљала... Ова је жена страшни фанатик... Ваља ми се добро сув: на ум да ме она, по сили свога автодеспотетва, не истера из овога склоништа пре него што се скрха сила Душанова...

Из ових мисли трже је глас Теодосијн, која издаваше Полихронији последње заповсети однбсно економових рачуна.

Марија се тако загњури у свој превод, да се чинила као да није ни опавила повратак ссетре Полихроније. И ова не рече ни речи него настави свој пссао.

Кад је зазвонило на службу, обе одоше ћутке, те заузеше

своја места у литији, па с њом уђоше у. цркву.

На служби и после ње у радионицама и у књижвици до клепања за ручак није проговорено ни десет речи.

Све се вршило мутавачки.

Само за ручком, пре него што донеше јело, игуманија, рече сестри која пође за налоњу да чита:

— Како наше високе гошће имају намеру, бар за неко време, живети у светој обитељи, то наређујем: да се за данашњим обедом, уместо житија светих отаца, прочита типик нашега светог манастира, те да се и наше високе гошће умедну по њему управљати !

Сестра читачица се поклони, оде у књижницу, донесе типик и стаде монотоно читати :

„уда се не би змија, која је преластила Еву, увукла у овај свети дом, и Да у њему не би нашла какву монахињу, која би послушала дошаптавања њених убилачких извртања, истине, молимо пречкету Богородицу да сачува монахиње (4 огих искушења и да им подари мушку душу. Манастир

* 175