Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ће бити затворен за цео спољашњи свет. Никакав мушкарац не сме ући у манастир, па макар он био ушкопљеник".

Овде Марија помисли : „Види се да је ктиторка свој ТИПИК преписивала с некаквог византијског типика, јер у овим зољама и не знају за чудовишта, која се зову евнуси. Када су Тривалци у евити краљице Симониде видели први пут ушкогљенике, они су у чуду питали: какви ву то људи без браден бркова 2 Од тада је за њих страшна казна кад их осмуде“. Разуме се да је краљица ову своју примедбу задржала за себе" и слушала је даље као п остале сестре, и још пажљивије; јер су калуђерице знале цео типик наизуст, пошто им је читан свакога месеца по једанпут.

„Око манастира не сме нико подизати никакву грађевину, с које би се могла видети унутрашњест манастира. Ни у евити владарке или кнегиње не сме бити ниједан мушкарац.

Сувде лепа Марија у себи лако уздахну „да то млади Хенрик није смео ни преко прага прећи“ с

Читачица настави: и

„Ради "веће сигурности жекски манастир не сме имати мушке певчике за певницама. Једино се у њему трпи свештеник, па и он мора бити ушкопљеник“.

— Или бар овако старјкао што је наш— додаде Марија у мислима — што је свеједно...

„Монахиња — читало се даље — истина нема више никакве родбине на свету, али због слабости људске допушта. се да је једанпут или двапут у години може посетити мајка, сестра пили снаха, на један заједнички оброк на оштттежитију, а ако је случајно монахиња болесна, њене рођаке могу сетати код ње пуна два дана. Што се тиче њеног оца, браће или зетова, мушка родбина може говорити с монахињом само на спољним вратима манастира и само у присуству једне старије монахиње. Ако је монахиња болесна, па хоће да говори са својом мушком родбином, њу ваља на носилима однети до спољних врата манастирских. Али ни под каквим условом мушкарац не сме прекорачити праг манастирски. Ако се у каквоме граду или тргу опасно разболи неко од најближих рођака једне монахиње, ова може отићи из манастира да их обиђе, али само заједно с двема старим и врло поштованим монахињама, HO TI у том случају, и ни под каквим изговором,

174 ЧЕ