Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

После ових речи игуманија устаде с клупе, прекрсти руке на прсима, па изађе тихо из књижницеп упути се у ризницу, Марија је разрогаченим очима гледала за њом док је нестаде у ризници, па онда удари обема, песницама 0 сто и рече:

— Ова је жена јача од мене!

ХУ.

Чим је Душан са својима вернима и с целом војском кренуо из Неродимље, присталице Дечанскове, који сеташе на згаришту скупише се у гомилу, да се посаветују шта да раде.

— Како оно рече млади краљг — упита кнез Вратко.

— Нама — одговори кнез Војихна — којима није одредио никакав повао ни овде ни у Сврчину, рече да вршимо своје дужности које су нам Бог и краљ поверили.

— Па то ће рећи да идемо и ми, али не пред Петру. него у сам град, да се за сваки случај нађемо ув краља мнидијаше Хреља.

— Тако и ја мислим рече Бранко — у толико више што не вреди да за неколико дана идемо својим кућама, кад уочи |-ог септембра треба да заноћимо у Сврчину.

— Ботме — рече престарели Храдомил подупирући се на своју мачину — ви можете урадити како. хоћете, моје је место крај старога краља, Бог једини зна да ли он сада у опсађеном граду има и оно што му је најпотребније ва живот !

— А ко зна да ли они млади нестрпљивци, који су навели Душана да с војском пође на Породимљу, неће ra сад навести да учини какво насиље свом рођеном оцу — изнесе жупан Рига.

— Ја у то не вјерујем — примети други жулан. Они су га могли пре варати да му је отац спалио дворе у Зети, они су га могли преварити да је вам краљ наредио да се његов поклисар спали на очи целе његове војске; али сада када је он видео и нас, најверније људе старога краља, везване, и када је дрешећи нас својим рукама, из наших уста чуо, да то није тако било, и да је она проклета жена све то урадила без краљевог знања и одобрења, и кад је чуо да је

181