Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

стари краљ хтео искрено да се мири са сином, и да му за живота уступи престо — ја сам уверен да Душан неће сада своме оцу никакво насиље учинити !

__— Ко зна — ушта жупан Вратко — да ли баш за самог Душана неће бити боље да се ми нађемо поред старог краља када се њих двојица састану, јер ја предвиђам да ће то бити врло мучан састанак.

— И ја тако мислим — потврди жупан Алтоман — и кад се сви у томе слажемо, биће. најбоље да не губимо времена него да покупимо ово мало наше војеке што нам је претекло из последњих битака, па да идемо у Петрч !

И стари пријатељи Дечанскога нађоше и прикупише своје људе, појахаше своје коње, и кренуше сви ва Душаном и његовом војском, и тек што пређоше равницу око Породимље, стигоше га, јер он беше зауставио своје људе испод прве узбрдице терена.

Зашто 2

Ваљда није већ морао да одмара војскуг Та то је још близу Породимље. Ено још се види дим, који се диже с њених развалина.

Па оно и до Петрча није далеко, само је узбрдо, а због тога нити би Душан с коњаницима морао прећи у ход, нити би морао заустављати целу војску.

Душан је остао, а ва њим и цела војска, зато, што је срео Вукашина Мрњавчевића, који му је пешке ишао насусрет поштапљући се мачем својим.

— Челник Оливер, који ме је сустигао са својим коњаницима, рече ми заповест високог ти краљевства да се теби вратим. Ево ме. — рече Вукашин вловољно.

— Јеси ли видео мога седог родитеља 2 — упшта Душан.

— Нисам. Изгледа да се он није варао у том ко ће победити на Породимљи, и да су га, још од почетка битке, чекали спремни коњи на изласку поздемног ходника у поље, јер су ми неки Власи, који пасу своја стада у пољу, рекли, да је краљ е неколиком властелом на коњма трком пројурио поред њих узбрдо, и према томе он је морао стићи у Петрч и затворити се у њему пре него што би га челник Оливер могао стићи,

182