Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

своје коње п када је већ постао деда, јер беше оженио свога сина, он се сам ожени по четврти пут, и не само што тиме погази хришћански закон, него се ожени како се нико никад није оженио, женским детстем од свам година... Цео је народ мислио да ву родитељи дали то своје дете краљу као таоца ва своје државно пријатељство и верност, и да ће се то дете у краљевском дому бамо веспштавати док не дорасте- за краљицу, али силни краљ коме је већ било педесет година, вије хтео да чека док се оно женско дете вадевојчи, него је одмах направи краљицом и тиме учини да сона и доцније, када постаде млада жена, никада није могла постати мајка... То је учинило да је после неколико тодина та млада насилу нероткиња страсно омрала п свога пасторка, и његову красну жену, п њихово красно детенце и стаде их клеветати код оца и деде њиховога како му о глави раде... А онај велики и вилни краљ у шездесетим годинама свога живота беше постао таква слаботиња пред својом младом и сваки дан лепшом женом, да је она могла 6 њим чинити што је хтела. Део се на род забрину, а сви прави пријатељи краљевскога дома стадоше се прикупљати око младога краља и световати га да спасава краљевство од самовоље свога оца, који се ето пре времена подетио, m да спасава престо својих прародитеља од оне женске немани на њему... И млади краљ заборави да је онај слаби човек у рукама његове опаке маћехе његов рођени отац, и послуша своје пријатеље, стаде се спремати да обнови крваве слике, које су раздирале ову вемљу ва време братоубилачке борбе између синова св. Симеуна. Али је оса_ каћена краљица нероткиња била хитрија и није допустила да јој се измакне из руку једина прилика да се севети ва звер“ ско осакаћење, које је још дететом претрпела. Она је брзо набавила докаве ва неверу кбју син спрема оцу, и отац је наредио да се његов син, кога је волео као своје очи, лиши очњега вида. И ухватише младога краља, и везаше му руке наопако, и усијаше на огњу једну гвоздену тепеију, п принесоше је његовим очима, и притиснуше је на његово лице, и њему се учини као да оштар нож пројури кров његова оба ока, п наста смрад од изгорелога живог меса, и наста рит, страшни вечни мрак, у који пропаде и небо и

земља ..:

190