Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

= До ње неће доћи — рече Душан сасвим мирно — јер прво између мене и мога оца нема више оне сотоне у женском облику, а друго и главно: крв није вода.

Вукашин само слеже раменима, окрете свога коња, па одјури на своје место на десном крилу,

Пошто је раздао својим војним старешинама нарсдбе, на случај да се он ускоро не врати или не пошље никакву писмену заповест, Душан пође у град, на велико чудо своје свите — сам вамцит.

На градској капији чекао га је Хреља и одвео га је краљу.

Дечански је још лежао ничице на постељи, слика јада И невоље.

Душан стаде на вратима као укопан.

Хреља приђе краљевој постељи па рече:

— Млади краљ извршио је запсвест високога ти краљеветва. Сва је твоја војска у твоме граду. Душан је ево дошао вам како си наредио.

Дечански се трже, придиже се па само рече:

— Оставите нас на само док ја некога не зовнем.

Хреља изађе из собе.

- Душан притрча постељи, клече поред ње, дохвати руку свога оца, која је као мртва висила низ тело, па је стаде љубити, али је једва имао снаге да проговори једну реч.

— Бабо.

Али у тој једној Рош беше читаво језеро радости и жапости. Дечански је дуго ћутао, па онда поче да говори тихо, као за себе.

— Да... да... стара је то, али врло жалостива приповетка, па опет коме, год се она догоди, чупа му живо срце из недара, као да пре њега никоме није било тако тешко...

„Био је у овој земљи један велики и силни краљ, који је од малене државе св. Симеуна направио наше велеможно и христољубиво краљевство, пошто је уништио све његове непријатеље. Тај краљ имао је сина кога је волео као своје очи, а вин је њега обожавао. Али толико среће беше сувише ва смртне људе; Јер они онда побесне и мисле да им је слободно учинити све што је свакоме хришћанину забрањено. Велики и силни краљ стаде мењати своје жене као обесни витезови

189