Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ти у сред зиме почињао борбу с једним Душаном 2 Ја, богме, не бих, п ако ову ствар не спремимо добро, ја нећу у њу газити!

__ Без тебе не можемо ми ништа ни почињати рече Мрдеша убеђено. — Ја благодарим Богу, што је Душан у својој охолости чак л тебе увредио, и ја се покборавам твојим наредбама, 'војводо.

— Морам и ја признати — рече Димитрије — да имаш разлог, и ја се поверавам твоме вођењу. Ја пдем још данас кући, па ћу онда у Скадар пи тамо ћу Bac чекати. Остајте с Богом !

— Срећан ти пут и у здрављу да се видимо у Скадру | — рекоше му другови па се ижљубише и растадоше. Кад су она двојица остали на само, Богоје рече:

— Слушај Богавчићу. Ја сам прекјуче имао срећу да гсворим опширно са вашим Дедом. У мојој је души свануло п тек сада видим у каквој сам тмини до сада живео. Ја сам до сада био тако луд, да у мало нисам убио моју Лепосаву, што је постала Богумилка. Сада признајем да је она била паметнија од мене. Данес ја имам само једну живу жељу да постанем верник, па ако ми Бог помогне и дадне снаге за то, да постанем и Кршћанин, да постанем брат мојој жени п брат свима добрим Бошњацима, п за то сам пустио Димитрија да сам иде на приморје, а тебе молим да ти мене водиш, па после ћу ја вас свуда водити ! ; j

Мрдеша се толико обрадовао изгледу да и војвода зетски постане Богумил, да није ни приметио противуречност памеђу искрене оданости босанској цркви и спреме за буну противу Душана, него само вагрли Богоја п одушевљено рече :. |

— Ово је најсрећнији дан у моме животу, војводо. Ва чсвека твоје памети и твоје снаге биће врло лако да те за неколико дана спремим за улазак у нашу свету босанску цреву.

И Мрдеша је одмах отпочео своју свештеничку. дужност, јер сваки је Богумил био свештеник своје вере. Али и они су имали својих црквених поглавара,

95