Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

на које је богумилска општина пренела евоја права, дакле су п они имали своју јерархију. Босанска црква је имала ова три чина : Деда, госта и старца. Дед је био „еплекоп“ босанске цркве. Гост је одговарао чину презвитора у православној п католичкој цркви, а њихов: ђакон звао се у Богумила старац. Старац и гост беху стројници, што су у католика магистрп. Кршћани беху оно што у католика и православних калуђери. Бошњаци су свога Деда сматрали за намесника Христовог на земљи, а од како је папа Силвестар примио од цара Константина и световна добра, сматрали су свога. Деда и за наследника светога Петра. Као што је Христос имао 12 апостола, тако је пи Дед босанске цркве имао 12 стројника, и то је било доста, јер су стројници нетрестано путовали по народу, а и сваки Кршћанин могао је „чинодејствовати“. Дед и стројници билису у Босни врло уважени посредници између бана и његове самовољне и бесне властеле, употребљавани су често и за банове поклисаре.

Кад би један Дед умро, старац би одмах „завладичио' госта, а нови Дед је одмах старца пропзводио за госта, а скупштина евију стројника и Кршћана бирала је новог „старца“. Стројник је могао постати само „савршени“ Кршћанин, али овај је у сваком случају могао заменити стројника.

Кршћани су се одрицали свакога земаљског блага и богаства и као „Христови убози“ живели су сиротињеки од своје зараде, а радили су неуморно „чак на Васкре“ како n пребациваху православни п католици. Они су сматрали да је недостојно „тећи милостињом храну и одело“. Што им је преко животних намирница претицало од зараде, то су прилагали својој цркви, да би њени стројници могли путовати по целом народу, да би могли помагати вернике у болести, пли у другој каквој невољи.

Босански Богумили разликовали су духовну женидбу Кршћанина с црквом и путену, телесну, женидбу између мужа и жене. Прва је спасоносна, а друга је самртни грех. Оно гадно дело, које човек чини

94.