Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

је већ последња недеља великога поста, живео је о самом хлебу и води, није хтео ни сочиво да дирне, а камо ли рибе на зејтину, п од јутра до мрака радио је код једног дрводеље као надничар, само да не једе ни хлеба од милостиње... И не прође ни недеља дана таквога живота, а с Богојем се догоди чудо. Преко дана није ни једном помислио на своју Лепосаву, а ноћу није. ни једном снцо њене лепоте и дражи, а није јадник у опште ништа сањао, него чим се смркне а он онако уморан, гладан и жедан, заспи као заклан... а

Кључки Богумили, који су га оштро посматрали брво нађоше да је достојан да постане верник, и јавише то стројницима, а ови Деду.

Дед је саввао неколико својих стројника и упитао их је да ли је приправник издржао приправу.

Они рекоше да јесте и да приправнику Богоју треба дати молитву.

Тада се састаше сви у молитвишту и дозваше Богоја:

Када су се сви искупили, гост се поклони три пута пред Дедом, оде те застре деск (сто) белим вастором, поклони се још три пута пред старешином и положи јеванђеље на „даску“ и даде знак Богоју, те овај узе јеванђеље,

Деда стаде говорити:

„Сада имате разумети, када сте пред црквом Божјом, да сте пред оцем и сином и духом светим, јер се црква зове скупштина, и онде где су прави Кршћани, онде је отац и син и дух свети. Овако доказујемо то светим плсмом : Јер Крст рече у јеванђељу св, Матије: у коме су месту два или три сабрана у моје име, и ја сам међу њима; а у јеванђељу св. Јована рече: и ако ме ко буде волео, држаће реч моју, и отац мој волеће га, и доћи ћемо ко њему и становаћемо у њему. И св. Павле каже у другој својој посланици Коринћанима: „ви сте храмови Бога живога као што рече Бог по Исаију „бићу у њима, и поћићу, и бићу им Бог, а они ће бити мој народ. За то изађите између њих и одвојте се“, ово вели Господ. И не дохватајте се нечистих ствари, тако говори Господ, и ја ћу вас примити и бићу вам отац,

Цар Душан IJ, 7 4 97