Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

разносили тога хлеба вернима, који су га кадшто чували по годину дана.

Богумили су били бледи од силнога поста, јер тај поет састајо се у томе да се не једе ништа до три часа по подне, па онда само хлеба п воде. Тако су постили три пута недељно: понедеоником, средом и петком, сем тога постили су три велика поста у години, који су трајали сваки по 40 дана. У сваком великом посту беше свака последња недеља врло строг пост.

Кршћанке су имале исте дужности п права као и Кршћани, чак п право да дају „утјешеније“ кад нема

других стројника. И оне су носиле црне хаљине, радиле

су разне рукотворине, чувале су туђу децу, неговале су болеснике. Где су живели у заједници е Кила нима, били су браћа п сестре.

Борумил, којл је био само верник смео је бити ожењен, имати породицу пл евоју децу. Онш су смели тећи благо, водитл ратове, јести све што се једе. Верник је још „изван светиње црквене", он још није за „,савршенство“. Али је сваки верник ипак свакога месеца бар по један пут морао признати своје грешно живљење и обећати да ће, ако не пре, барем при крају живота примити утешење пи постати прави Кршћанин.

Кад је Мрдеша Богавчић у својој поуди искушенишку Богоју п ово изговорио, војвода му не даде више да говорп, него га радосно загрли п рече:

_ Па, човече, што ми то не каза пре свега осталог > Кад је тако; онда је срећа мога живота спасена ! Кад је моја Лепосава постала верница док сам се ја бавно на Рашкој, п ја ћу драге воље постати верник ваше цркве. Казуј шта треба да радим >

— Да живиш неколико дана нашим животом, да постиш два дана...

— Та да поетим, брате, не два дана него колико год хоћеш, само ме спосавај, ако знаш шта је невоља !

И војвода одмах збаци са себе своје богато војводско одело и оружје, па навуче црну расу, замота се у њу до носа, стаде ићи погрбљен, стаде непрекидно мрмљати „оче наш“ стаде тако строго постити као да

96