Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Када се видео сам, Богоје се псправи као бор, па само рече:

— А сада, златна рибице моја, неће ти више помоћи твоје праћакање. Сада ја знам више од тебе о богумилској вери ! |

И он крупним корацима настави своје пешачење.

МЕ -

Протосеваст Хреља вратио се из Трнова са сјајном пратњом, српске властеле, са којом беше отпратио царевну Јелену, п предавајући своме краљу „ситну књигу“ цара бугарског, не могаше довољно да се нахвали царевне Јелене, царскога дочека у Трнову, и срдачности са којом је дар Јован Александар пристао да своју сестру Јелену уда за српскога краља.

— Чујеш Господару — завршио је Хреља своју дугачку беседу. — Да си урадио онако као што причају за цареве византијске да раде кад хоће да се жене, не би боље себи изабрао вереницу.

— А како раде цареви византијски, драги мој Хреља > — упита Душан смешећи се и скидајући запечаћену свилену врпцу којом беше везан замотуљак царевог пшема.

— Ево како настави Хреља. — Разашљу скоротече са ситним књигама свима намесницима царским, свима кефалијама градова, свима њиховим старешинама, који су оно што у нас жупани, па им у тим књигама нареде да сваки пропутује кроза целу своју област пили жупу, да прегледају све најлепше девојке, да се разговоре с њима, па које буду најлепше и најпаметније, п најписменије и од најбољега рода и најбогатије, да их све пошљу у Цариград. И они тако учине, пи у дарскоме двору, у ономе највећем што је између Св. Софије и цркве св. Јерине, искупи се по стотину најлепших девојака из целе простране царсвине из свију области с ове и св оне стране калипољскога брода...

Овде Душан и ако је почео читати, прену у смех.

— Што се смејеш, Господару 2

105