Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

двадесет његових посланица. Од старог завета имали су Богомили само псалтир. Дед се дуго мислио да ли да новоме Кршћанину даде п по један препис „јеретичке књиге попа Богумпла“ као што беху „О древји Крестном Јеремији презвитера“ (то ће рећи самога попа Ботумила, јер се он писао Јеремија) да ли да му да и препис који оних књига, које је Немања дао спалцти као „нечастиве“, али је брво одлучио да му не треба дати ни то ни „видјеније Исајпја“ које је православна црква забрањивала, нити књигу „вапроси Ијоана богословца господу на горје фаворстјеј“, јер се бојао да ови полемички списи не збуне новога Богумила. Он треба најпре да очврсне у својој новој вери, па ће му онда дати п те сплес да чита...

Богоје се пред Дедом градио 'најсретнији човек кад је добио те драгоцене рукописе, али кад је одмах затим испратио Деда, који је отпутовао у своју резиденцију, у Крешево — Богоје прогунђа ва себе.

—- Јао вама глупацима !

Иначе је Богоје добро крио своје интимне мисли о свему што је у Кључу видео, чуо пи преживео. Шта више он је као п свакц нови Богумил претеривао. Тако је све своје момке, јахаће пи товарне коње са стварима послао кући у Зету, послао је п Мрдешу е њима да његовој жени саопшти радосну вест да јој је муж постао брат, а он је у пркос свима протестима Мрдешиним одлучио, да цео пут од Кључа до својега двора пређе пешке.

Кад је Мрдеша видео да не помаже његово наваљивање, он остави Богоја с обећањем, да ће, чим обрадује сестру Лепосаву, похитати у Скадар да се нађе са Димитријем, п да га тамо дочека, па појахавши евога коња одјезди са својим п Богојевим људима, а Богоје оста још један дан у Кључу, да са многим новим пријатељима „ломи хлеб од Бога“ па тек онда узе једну тојагу пи крену на пут.

Многи Кључани длепратили су га далеко изван свога града, али како су се ти јадни испосници брзо замарали пешачењем, то су брзо један за другим примаш благослов новога Кршћанина и враћали се дома.

104