Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

маља, пи ако не одржимо ову веру да будемо проклети и овога и онога света. -

„И тако, господине ми брате и зете, чим скинеш белину за предрагим блаженоупокојеним родитељом краљевства ти, купи кићене сватове, п пошљи их по девојку, која ће, у то смо уверени бити достојна да седи поред тебе, на престолу славних Немањића“. |

Кад је Јанчћије довршио читање Душан раздрагано рече :

— Ја верујем у ту њихову заклетву !

= И ја се надам — рече велики логотет полако да нам Бугарска неће дати разлога да младога Шишмана другог, опремимо у Византију, бар мп не, а акога бугарски бољари тамо одведу, то ће бити њихова ствар.

Душан се мало намршти.

— Како можеш после овакве књиге цареве на такво што помишљати 2 :

— Ila, светла круно, ја нисам заљубљен — рече Јанићије и погледа краља испод ока.

Душан се зарумени у образима па рече:

— Не мора човек бити заљубљен па да види да ће овако мирољубиви цар, који уме овакву књигу паписати, умети да придобије за се све његове незадовољенике, ако их још има међу његовим бољарима, да никоме неће оставити разлога да ради противу њега п за Шишмана другог !

— Што се ове књиге тиче — примети Јанићије са финим осмехом — ја не знам ко је сада велики логотет цара бугарског, али мени се чини да имам доказа да је речи у овој књизи стављала једна женска глава. Ако је тако било, онда кад тај женски велики логотет оде из Бугарске, да краљује у једној суседној земљи, онда бој се неће цар Александар имати никога, ко ће га учити толикој мирољубивости, пи онда може у Бугарској остати још много незадовољника...

— Какав доказ имаш да је она стављала речи у овој царевој књизиг — упшта Душан готово срдито.

— Доказ ми је, што после такве књиге свога брата, девојка, која би била сретна да постане верна љуба

110