Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Војвода зетеки Богоје убло је своју жену.

— Шта кажешг — рече Душан па устаде, а 5 њим поскакаше и све судије п номици.

— Ево Господару шта птше жупан: „Наш војвода Богоје није се из Оврчина вратио дому, него је са влавтелином Димитријом Сумсм и са Мрдешом Богавчтћем отишао заједно право у Кључ, где се налазио 60сански бан са свом босанском господом, и где су се сва тројица дуже забавипли и са баном и његовим доглавницима сабеседовали. Отуда нису се сва тројица вратили, него најпре Димитрије, који је отпутовао право у Љеш, па онда Мрдеша, који је довео Богојевој кући војводине слуге п коње, и његово рухо п оружје, п који се хвалио да је војвода преша у богумилску јерес. Ми ово нисмо веровали док се најзад није вратпо и Богоје, јер се он није вратио као војвода већ прерушен у Богумила, и тако је дошао пешке чак из Кључа. Још писту ноћ када је Богоје стигао своме двору, дотрчаше ко мени његове православне елуге и рекоше да су својим ушима. чули како је њихов господар казивао госпођи Лепосави да је сад п он прави Богумил. С тога пођосмо сутра дан зором до Богојевог двора да га питамо да ли је тај страшан глас петинит, па ако јесте да учинимо ес њиме по закону. Кад стигосмо затекосмо у Богојевом двору велику узбуну. Његове слуге тумараху као бев главе по дворишту; па кад нас угледаше истрчаше пред нас и рекоше нам да је војвода ноћас убио госпођу Лепосаву, да је вором опет обукао војводско одело, појахао коња и одјурио право у Скадар. Мислили смо да су слуге поманитиле кад тако говоре, али нас одведоше у ложницу, и видесмо својим очима госпођу Лепосаву мртву, и видесмо како у њеним грудима онде где срце бије, стоји још до држаље забоден нож Богојев, који је војвода и кад је без оружја увек ува се носио, Када се уверисмо да је госпођа Лепосава мртва, затворисмо њену ложницу и ударисмо гвоздену полугу на врата да нико не може ући док не стигне који краљев судија да види све онако како смо ми затекли, а ми одмах посласмо пристава е печатом у Скадар, да вове војводу на суд.

122