Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

пашу туђе њиве, поља, или винограда, који по души пресуђују ко има право при оспореној продаји и куповини стоке. Поротници требало би да имају само једно да кажу: је ли оптужени крив или није, дакле да окриве, или да оправе. Остало треба да буде судијин посао, да пзбере п одмери казну. Свака порота треба да ради у цркви, да их најпре свештеник у одеждама на јеванђељу вакуне, да ће казати истину. Ако се они закуну па неког оправе и ослободе, а после се нађе поличје да је ослобођени ппак бло крив, за такве поротнике налазим да треба узаконити велике казне. Какве 2 0) томе ћу се договорити са сабором све српске земље пи поморске као и о друглм законима које нађемо да их ваља поставити, када све буде спремно да можемо приступити томе великом послу. Тај ће рад трајати вероватно неколико година, али ја сам желео да вас одмах по моме ступању на престо обавестим о мојим намерама, како би ви сви, још од сада могли прионути на посао, те да и мени и великом логотету помогнете скупљати сву потребну грађу за велику грађевину суда и правде у нашој земљи !

Божидар устаде и стаде говорити:

— Ми смо сви од душе благодарни високом ти краљевству... .

Али није могао наставити.

Врата се отворише и Лазар Припчев утрча у собу говорећи :

— Нека опрости високо му краљевство, али од жупана зетског стиже коњаник који вели да мора одмах да преда некакву жупанову хитну књигу било великом логотету или самоме краљу господину.

Јанићије одмах устаце па изађе ив краљеве собе, али мора бити да је зетски гласник био већ у горњем трему, јер се логотет одмах вратио са жупановом КЊИГОМ.

— Види шта је — рече Душан кад је Јанићије хтао да му преда свитак пергамента.

Велики логотет одви књигу, прочита је брзо, па рече:

12]