Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ту ноћ и сутра дан зором десили у Богојевом двору Док се Богдан-спреми за пут, молим велшког логотета да спреми писмени позив за војводу, којим га зовем ја, да дође мени на суд!

— До сада, Господару, само је игуман Св, Ђорђа код Скопља имао то право, које му је дао краљ Милутин, да се позива писменим позивом.

— Знам, али ти си мало час чуо да ја хоћу да се то право рашири барем на целу властелу, ако се сви оптужени не могу писаним позивима позвати,

УЛ

Још док је трајала борба између Душанових Дечанскових присталица на Рашкој, још док. је војвода Богоје био „на војсци“ уверпла се његова млада. љуба да је за њену снагу сувише тежак крст, којп је понела била. Али Лепосава је имала снажну вољу, и она се тврдо решила да остане права Богумилка. Мучила је своје лепо, али по њеном садашњем уверењу грешн' тело непрекидном молитвом п строгим постом, само да у њему угуши грешне пожуде, п њена је снага одиста почела малаксавати, њени пуначки образи омршавише као и све облине на њеном лепом телу; овога здравог руменила на лицу нестаде; у место њега појавише се мудро дрвене, ограничене пеге на сваком обраву по једна, од којих се млада жена тако уплашила да више није смела ни да се погледа у огледалу. А пи што ће јој огледало 2 Она се не само више не кити цвећем и адиђарима, она се готово п не чешља више, само свако јутро забаци своју богату црну косу преко плећа тако, да јој се спуштала готово до коленица, па је покрије својом црном расом п кукуљицом по глави, Испрва могла је још да шета по своме врту, дисала је чистим ваздухом, грејала се на божјем сунцу, и то као да јој даваше нове снаге за тешку борбу, које се беше подухватила, али та снага не беше довољна да накнади недовољну храну фанатичких постова њених, њој свака и најмања шетња по врту беше постала сувише заморна, њене крепке ноге са којима је некад могла

5

124.