Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

трну, али на њено сопствено велико чудо не од страха, него од другог некаквог још нејасног осећања. Мало доцније донеше слуге у њену кљет п положише на њен одар војводско одело п оружје њенога мужа. Кроз њену главу сену мисао : „Услишио је господин и Бог мој, жарку молитву моју, п неће више да ме води у пскушеније“ али при свем том гласно рече: „По Богу, шта је то 2 Где је наш Господар 27

— Не плаши се светла госпођо — рече најстарији слуга војводин, али некако жалоетивним гласом — Говподар је жив и здрав, п оп ће за који дан стићи своме двору, а за што је најпре послао нас напред, својега коња, своје рухо и оружје, казаће ти Мрдеша Богавчић, који нас је довео ! |

Слуге изађоше на трем, а Мрдеша уђе у кљет. Он је мора бити уз пут чуо радосну вест да је епосава Богојевица постала савршена, јер чим уђе у Ељет, стаде се пред Јепосавом дубоко клањати, метну своје обе руке на њене мишице па рече:

— Добра Кршћанко, опростите нам добра Кртшћанко,. опростите и благословите |!

— Бог вас благословио — рече Лепосава, па остаде непомична на своме месту, и обори своје очи земљи.

— Доносим ти, добра Кршћанко, радосну вест. Твоме мужу а моме пријатељу Богоју десила се велика и ненадна срећа. Сам свети Дед наше босанске цркве са великим гостом пи другим стројницима увео је Богоја у праву цркву Божју, по он ти се враћа не више ка) Иродовац већ као добар Бошњанин, ка прави Богумил |

Ова „радовна" вест у први мах није ни мало обрадовала добру Кршћанку, али је Лепосава осетила да пред туђином, који је по врх тога богумил треба да се бар покаже радосна па рече:

— Бог те благословио добри Бошњанине за ту благу вест. А где је сада мој и твој брат Богоје 2 — Остао је у Кључу прво е тога да се опрости с оста= лом браћом, а друго што је за испаштање својих ранијих грехова желсо да се свеме дому врати пешке, а не као охоли рашеонеки војвода на коњу. Ца како ја имам хитна

128