Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

она посла своје слуге да траже неког светог учитеља: И нађоше га и доведоше га њој. И она му се исповеди као што би се исповедила Богу, који све види и све зна, и признала му је све своје грешке пожуде и мисли и своје страшне снове, и преклињала га је да је спасе од тога пакла још ва живота. Стари богумил, који је болесницу врло пажљиво саслушао рече јој врло поуздано : „Све те грешне мисли п пожуде изазива у теби сотона само да би те одвратио од праве вере, али је ова тако силна, да ти може дати снаге да истераш из себе сотону, може ти дати снаге да га истераш и из твога мужа, и из свакога људскога створа у који је сотонски бес ушао". Лепосава се ухвати за ове речи као што се дављеник хвата п за сламку. „Ако Бога знаш, научи ме шта да радим да се удостојим од цркве толике среће“, А. Богумил јој рече : „Ти сп је се већ удостојила твојим животом од како си верница. Ходи да ти наши велики етројници који имају светога духа, уделе нешто од њега“. После неколико дана Лепосава је примила „утеху“ примила је светога духа, постала је савршена, постала је Кршћанка“. Било што је Лепосава искрено веровала све што је чула приликом тог богумилског обреда, било што је та свечаност учинила дубок утисак у њеној души, било обоје, тек после тога јадна се жена беше смирила нису је више мучиле ни грешне мисли и пожуде дању, нити су је растрзали сладострасни снови ноћу. Она је чак мање кашљала, п мање страдала од својих потајних гровница. Њена једина жудња сада беше да спасе душу своју, и та жудња беше сада тако силна, да је Лепосава, кад су Зећани готово сви вратили из Рашке, а њенога мужа не би, саму себе ухватила на овако грешној помисли: Можда је сам Бог учинио да Богоје погине на војеци 2... Али она се од те мисли уплаши, и трудила се да је забашури другим мислима, После неколико дана седи она са својим радом, па кад се опет загледала кроз прозорче своје кљети, и кад је у дворишту угледала многе људе и коње, и кад је повнала слуге свога мужа, и његовог коња кога ву слуге у поводу водили, кад виде да њенога мужа нем а, она сва пре-

127