Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Гле, како су потонуле у очне дупље да не могу да их се дохвате ни моје жедне усне ! Ко ми узабра румене руже са обрава твојих, лепи врте мој 7 Ко ми угаси ватру на твојим усташцима, огњиште моје 2

И он је сумануто љубио и чело и упаднуте очи, и бледе образе и усахнуле усне њене, а она јадница самс дрхти и само све брже са свом душом говори:

— Оче наш, који си на небесима.

Богоје стаде сада љубити њене на ил скатолљене руке, растави их, узе их у своје руке, подиже их у вис и говораше:

— Гле како су смршале моје пуначке п једре руке, како ву прозрачне, како су танке | — па их стаде миловати до лаката, па до рамена, па онда их пспусти те падоше као без живота, а његове шаке падоше на њене груди као кљеште, |

Од тога додира као да прође електрични светладц кроз цело њено тело од главе до пета, и Лепосава с неочекиваном снагом скочи на ноге и етаде гледати Богоја са раврогаченим очима :

— Јеси ли ти с ума сишао 2 — упита га пренераженим главом. — дар је то братеск о миловање 2 Зар си ти ту свету хаљину навукао да лажеш не само људе него и самога Бога 2

Богоје виде да је пренаглио, па се трже и сасвим скрушено рече:

— Опрости ми Лепосаво, али ја сам одиста полудео кад сам видео шта си од себе учинила; али не бој се више од мене. Ево да се заједно помолимо Богу. Оче наш који ви на небесима, нека се свети име твоје, нека буде воља твоја,.. Да, да,.. нека буде воља његова. Неће се међу нама више ништа десити него само оно што је воља његова... И ако буде воља његова да наб двоје од сада живимо као брат п сестра, онда ће тако и бити, Ходи седи овде поред мене да се мирно разговоримо.

Она страшљиво седе поред њега, склопи руке на груди, које су још дрхтале од узбуђења, па поче тихо плакати,