Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ва тили час донесе ениску софру, на којој се пушило јагњеће печење и друге ђаконије, спусти је на тле, обори два узглавља на земљу, да госпоштина има где сести, истрча опет у трем и донесе две калајне чаше п велики кондир малвасије, па га нестаде. ЈЕ |

— Ходи душо, да се помолимо Богу — рече Богоје па мало милом, мало силом доведе своју жену до софре и посади је спрам себе. :

Кад су очитали молитву, Богоје отсече два сочна парчета печења па једно метну себи, а друго жени на зделу. – |

Мирис од печења пријатно заголица у носу јадне испоснице, али она само рече у себи „и не ваведи нас ва искушеније“ па одгурну своју зделу у сред софре и рече: 5

— Ја од тога нећу окусити — па онда стаде јести сув хлеб.

— Како хоћеш, срце моје, ја ћу да једем, јер ја нећу да будем бољи од Исуса Христа, то би било лицемерство од мене грешнога човека, да ја боље знам шта је Богу угодно него сам Бог. Али барем серкни од овога вина, оно није од крви, као месо, млеко пи јаја, оно је од божје биљке, од лове, вино је само сок од грожђа и ти знаш да вино није забрањено ни Деду нашем, ни његовим стројницима, а камо ли нама простим верницима — и Богоје насу малвасије у обе чаше. |

Лепосава се чисто зачуди јер је и она знала да вино није забрањено богумилима, па јој би чудо зашто га она до сада годину дана није ни сркнула, и она попи неколико гутљаја вина, па још држећи чашу у руци упита : ~ = По чему ти рече да хоћеш да једеш меса, јер нећеш да будеш бољи од Исуса Христа 2 То не разумем — ни она онако у мислима пи не опази да је испила прву чашу до дна. Нека необично блага топлина загреја јој груди. Ј

— Па то је врло просто — рече Богоје гутајући као гладан курјак. = Христов са својим апостолима путовао је но целој земљи јудејској да проповеда слово

134