Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

јер је оставио без икакве награде Dam оне војводе и ону властелу, која му је помогла да дође до круне. Сем тога он је врло оспон човек, већ је на сабору показао да Hit у шта не рачуна вољу све велике п мале властеле, а после крунисања обећао је оној руљи светине, која беше притиела поље сврчинско, како ће он завести некакву правду, какве нигде на свету нема, п која би прогутала сва права и повластице што их је велика и мала властела стекла краљу и јунаштвом својих прародитеља, родитеља и својим. Али ће се Душан у томе рачуну, да он сам остане једина сила у краљевини љуто преварити, јер се ето већ сви увређени велмужи спремају да га е оружјем у руди омету у тој његовој насилничкој намери. Са тим велмужима је већ и Димитрије Сума са целом Алаванијом, и он сам са целом Зетом, а ако затреба помоћи ће и цео Хум, п сва босанска господа, па како ће главна устаничка војска признати њега за главног војводу, ако буде мало среће, вашто се у Рашкој не би могло поновити оно што је пре неколико недеља било у Бугарској, за што не би он победоносни војвода Богоје могао постати краљ све српске земље и поморске, као што је један од обичних бољара, Јован Страцимиров постао цар Бугарски 2

Лепосава није ни мало била амбициозна, али ове речи његога мужа отворише пред њеним очима тако изненадну и тако величанствену перспективу, да је она сасвим несвесно устала с увглавља на коме је седела, па пође е другу страну софре и седе на исто узглавље на коме је он седео, п тако псто несвесно загрли га десном руком и упита:

— Шта ти то говориш, човече 2

Богоја је штрецнуло кад је осетио њену руку око свога врата, али се он у толико више чувао да је сада пе заплаши, па за то само пусти узде својој, јаким вином затрејаној машти, стаде јој говорити о мржњи свију католика на Душана, о силноме арцибискупу барскоме, о његовом још силнијем пријатељу краљу франачком Филипу, о босанском бану Стјепану, који једва чека да се освети Душану, о светској силетини, католичком

181