Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

саму смрт можемо примити утеху и постати савршени Богумили ! i

Овде Лепосава задрхта. Није рекла ништа, али је помислила „Јадник“... Он још неслути да сам ја већ кршћанка |» 5 = =

Богоје кад виде да она на ту напомену ћути, узе да се она полако предаје, па стаде живим цветовима испитивати срећу која их чека, макар пропало његово. велико предузеће, макар се морали потуцати по туђини. И он је стаде подсећати на њихово прво виђење, на почетак њихове љубави, на њихова миловања када су први пут остали на само, на њихову Па свадбу, на онај тренутак када сведоше младенце.

Уз ту причу неосетно покуша PBOROJE, да понова уради све што је онда радио, гладио је њену дугу свиону косу, метао ју је себи око врата, љубио јој је чело, очи, уста, страсно их је љубио, и она и ако није одговарала на његове пољупце, трпела је мирно све то, лежала је мирно као парче дрвета, али кад његове руке залуташе у њена недра, Лепосава скочи. и на један пут сасвим трезна, дрекну на њега:

Несретниче ! Знај ако ниси знао: Ја сам Кршћанка ! -

Богоје само шкргутну зубима. Ова њена реч учини да се он растрезнио. И он устаде па рече:

— Bam je добро што си Кршћанка, јер треба да знаш да вам и ја постао прави Кршћанин само да видим шта наши жреци под тим крију, и сада ја знам све њижове тајне.

— Не знаш ти ништа, или ако знаш, ти си безбожник гори од Иродоваца и Папинаца, кад опет покушаваш да погавиш прву заповест Божју,

— Која је то заповест P

— Не прељуби.

— Не паде ми пи наум да прељубим. Прељуба је обљубити туђу жену,а ја на то пивам никада ни помислио од како си ти моја жена пред Богом и пред људима. Тебе ја никада не могу ни дољубити па да живиш сто година, а камо ли те могу прељубити !

159