Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

_лазим да не треба товарпти пикакав терет на народ: сем оних дања у новцу, у етоци, житу, вину и осталим плодовима свога труда, имају још и ангарије, велика и мала работа, која обухвата ратну службу, зидање градова и чување путева. Велики је терет народу и приселица, спровођење, пренос и издржавање не само евију краљевских путника, његових и етраних поклисара,

него и самога краља који често путује са читавом војском својих дворана, пеара, соколара, оклопника и слугу.

Све то ваља хранити, ваља коњима њиховим дати позоб,

Ваља тој војеци дати провод до границе наредне жупе или до првога града, ваља јој дати понос, кола и то-

варне коње. Упореди краљу господине, са твојим ручковима о којима сам помињао шта има свака жупа кровкоју ти прођеш да понесе само приселице, па онда реци да JIM. JIM JO JAKO DP

= То морамо изменити — рече краљ== ако не могнемо приселицу сасвим укинути, ваља је смањити на најнужнију меру, свести је н. пр. за поклпсаре на један ручак и на једну вечеру, властелин да плаћа све што потроши на меропшинама, тако нето моји псари и воколари, а видећу како ћемо удесеити да олакшамо и саму приселицу на краљевим путовима. Кад властелин пе сме тражити приселицу у | св. Ђорђа, не треба ни краљ да је тражи... т Душан стаде правити потребне белешке.

Дотле ||| велики казнац стао ређати друге работе и „ангарије“ које су земљорадници и пастири имали да раде по неколико дана у години-не само краљу него и евоме властелину на чијој баштини живе : орати, жети, ковити и виноград обрађивати и заврши пакоеном примедбоом :

— Од свију ових беда, које народ зове „бедбама“ само су манастирска села ослобођена !

— Имају п та вела — рече Душан — ту псту „бедбу“ само је раде па манастирском имању... — па онда поћута мало и онда настави: Било како му драго, ти имаш право Бућо. О завођењу каквога новог терета по може бити ни речи, него кад, ако Бог да, станемо

158