Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

градити нове законе, да смањујемо и олакшамо колпоко се год могне. Алш при свем том, према свему што си казао, мени изгледа да су дохотци краљеве ризпице тако велики да се моја војска не мора лишавати довољног пи доброг. оружја.

— И ако још нисам стигао да ухватим тачан рочун, и ја мислим да ће се моћи за војску сваке године доста учинити. |

= Шта велиш — рече враљ — де ли би могли поручивати по хиљаду потпуних оклопа годишње, а да не рамљемо ни на коју другу страну 2

Вућић уве рачунати, па онда рсче:

— Можемо, светла круно, за толико можемо ове године, а док боље средимо све те пселове, ја се надам, да ћемо моћи п повише поручивати.

Душан егмо што не загрли свог великог казнаца. Он положи обс своје рукс на рамена Бући па рсче:

— Са тим добрим гласом потражи одмех мог всликог стјегоношу Оливера и великог логотста Јанићија и реци им, да ми заједно спреме пријатсљску књигу за Дужда Млетачкога, којом га молим, да одмах поручи код темошњих најбољих мајстора хиљаду потпуних оклопа и толико кољеских опрема.

Бућа се почеша иза увста, кад краљ додадо и коње ске опреме, алзе не рече пишта, исго с0 поклоли пред краљем п оде у логотетову писарницу.

Краљ је хтео по одласку Бућином да запише још по гдешто, кад пред двором зачу топот коњски, погледа кров прозор и угледа у једној гомилици коњаника у судију Богдана, те одмах зовну Лазара и нареди му, да одмах доведе судију.

— Је си ли нашао убицу, Богдане 2 Је ли, да није мој војвода учинио тако богомрско делог Ама како то ивгледаш човече 2 Шта је било с тобом 2 — говораше Душан и стаде зачуђено гледати модрице по изубијаном лицу судијитом о његове исцепанс хаљиле.

— Мислост, краљу господине, завапи судија и паде на колена пред краљем — али ја твоју заповсст нисам могао иввршити, јер сам једва остао жив !

č : 159