Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Душан устаде, подиже Богдана на ноге и посади та поред себе.

— Умири се, па причај редом шта се догодило.

Судија уздехну неколико пута дубоко, на поче тихо казивати.

-— Хитао сам, светла круко, колико сам брже могао,

да само што скорије стигнем у Зету, семо не би ли за-

стао мртво тело убијсне још у оком стању, у коме је на-

ljepo, кад ес за убијство сазнало. Чим сам стигао жупану, да од њега узмем пристава, те да с њим одсм војводином двору, жупан уво неколико наоружаних људи собом, па и ок пође е нема, јер ми рсче, да је баш мало раније војвода стигао ив Скадра, па да га притвори, ако ја нађем да има довољко сснова:за сумњу, да је сем војвода учикио то крвно дјело. Али тек што стигосмо у војводико двориште, у коме нађосмо његовог коња сесдланог и његове елуге на коњима и под сружјем, и тек што жупан посла на горњи трем свога пристава, да јави војводи ва што смо дошли, а вачусмо кеку тутњаву низа стубе, и јадни пристав пепаде из њих главачки на двориште; и вечусмо војводин глас, који је, ке викао, кего урликао, такво речи, као да је буди Бог с нема, сам ксчастиви ушао у њега. Ја ти те рсчи но смем поковити, светла круно !

SZ Заповедам = рече краљ олитро = де нео без

кријеш од мене ки једну од тих речи.

Онромех судија семо се прекрети, уздахну још један пут дубоко, па рече : i — Кад заповеда високо ти краљевство, сво какве је богомрске речи урдикао војвода: „какав жупан, какав краљев судија“ То су пемко Душанове, које су ме најпре за срце ујеле, па се сед дешуњале даме мрцваре! Голуждрави краљ чуо од својих ухода, да смо ја и моја жена прешли у праву веру Христову, па одмах послао своје жбире да нав похватају, осрамоте и жигошу, па кад мене пе нађоше, показаше ее јупаци нед скеном, те убише вид очију мојих, заклаше моју епосаву, као прави Иродовци. И сад ми се оној балавац на престолу још руга, те шаље некаквог судију, ситурко да мене

ЛЕ

[60