Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Војвода Богоје гледа у пскупљењое „Рабане“ ла само рече : i zg –

— Ја не верујем, да се може скупити толика вој= ска, пе с тога, што пе би у пелој Алаванији било толико људи спсеобних за војевање, ја знам, даих има и много више, али не верујем, да су сви Рабани толико незадо вољни са Душановим владалцима, да би се толико варода могло већ сада дићи противу Душана, п ако је тек сада ступио на прсето, па им још није ни могао ништа учинити на жао.

Сад узе реч Бон Бушат, па у име својих земљака каза :

—_ Нашшт људи још и ке знају, да је Душен псетао краљ у Рашкој, а док је био млади краљ у Зети, посту“ пао је с нашим људима тако добро, да ми не би могли кренути ни једног човека противу њега. (ем тога и ово српских владалаца, колико их има до Љеша, тако су праведни људи, да већ п по томе ке би се нико дигао на Ралшку ни из овог дела Алаваније што је под њом, а камо ли ниже из драчког или авлокскога краја. Па ипак ти је, војводо, истину казао властелин Мрдеша Богавчић. Ево од куда и за што. Има нешто јаче од 90 година, како је у наше људе ушао хук као у птице селице, да се сесле на југ, само што птице, које се с јесени селе, с пролећа враћају, а наши се људи више ке вра“ Бају, него остају тамо, где су нашли нова насеља. Изгледа, да се у нашим крајевима и планинама, по дубоким кланцима и ждрелима, по ретким питоминама и по барови“ тим равницама крај мора толико намножило свота, да нити има довољно хране за људе ни за нашу стоку, и да за то хиљадама Рабана креће са својом стоком у епиреко деспоство, у велику Влахију, па и миого јуле није. Али сад их има дсста чак у латинским кисжови“ нама од Атина и Шпарте и још јужније по грчким отокама, које држе Млечићи и Џеновљани. Тамо па југу дотерали емо до мора, а наши људи још наваљују па југ и на нас да их водимо ! Нађсемо се у чуду, и таман се питамо: куда бемо са толиким народом, кад аб потра= жише ови твоји људи, војводо, и рекоше нам: што но окренемо те реке људи у далеко ближе и далеко бота“

165