Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

тије рашке метохије, да се разлију по толлелм плодним а готово још пустим српским земљама. Властелин Димитрије Сума пл Мрдеша Богавчић рекоше нам, да би кас и сам краљ српских и помореких земља дочекао рашипрених руку, јер је и љему милије, да има једну државу пуну народа, него да по пустој вемљи брани пут. нико од тата п гусара. Нема на те речи чисто свану, п чудили смо со сами себи, како дотле никад не помшслисмо на толико питому и плодну земљу, која нем | тако рећи под носом, него пуштамо наше толике хиља људи, да со бију и потуцају посвету, док отму парче земље, која често није ни мало боља ни плоднија од ових наших кршева. Али тај поглед, који нам отворише та рашка господа, ослле тако леп, да племо смели од прве речт поверовати, нсго упитасмо ко нам јамчи, да би вас краљ радо прихватио п населио у својим земљама 2 На то опш нав упиташе, да ли би веровали краљсвом војводи у Зети, ако би нам он то потврдио Како ке би њему веровали кад он седи краљу ув колено, кад га је краљ пеставио за војводу у оној вемљи, која је њему вејмилија, у Зети 2 Њему би све веровали. Тада они нама рскоше, да сви у Скадар дођемо и да те овде сачскамо. И беше нем криво што то нема, п почеемо већ мислити, да су нас ова двојида О и већ почесмо да их за то наподамо. (' тог се данас ра удујемо сви што те дочекасмо.

Још пре, ного што је Ђон Бушат Ва вршио своју реч, Богоју соку кроз главу ова мисао ,Дообро је засновао Димитрије, али у мал ја ис покварих, не та његову потку. Треба им најпре то објаснити, п добро очи отварата." Кад је Бушат ућутао, Богоје се окрете, да би добло још који тренуток за размишљање, осталим Рабанпма па упита :

Је ли све тако, како је казао Ђђон Бушат 2

— Тако је — рекоше готово сви, сем Пелетрика Лисерага, који рече:

= МИ јсете те није. Димитрије и Мрдеша говорили су нам, да би рашки краљ раширених руку дочекао паше људе, а сад и ти ес љима говориш, као да спремаш буну

166