Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Овај детаљ ив „доровора“ с баном још више утврди у присутнима уверење, да је Богоје врло мудар човек, па сви повикаше ;

— Нека му је на част и славу!

— Разуме се — настави војвода — ако пам з2треба банова помоћ, јер ако нам не затреба, нити емо ми луди, да му поклонимо пола хумеске земље, нити би краљу било право, да за неколико хиљада нових меропаха плати вахумљем. -

Ова државничка мудрост увери још више слушаоце Богојеве, да је он човек, који одиста седи краљу уз колено, и сви повикаше::

— ако је војводо !

— Међутим у овако крупном пбелу није на одмет имати још кога савезника, и чим овдо углавимо све што троба, ја мислим отићи до бискупа у Бару. Тај вељи господин, кога слушају и латикески и франачки краљеви, врло је нсвадовољан рашким краљем, јер његови људи напаствују и пљачкају п ватварају католичке-цркве..

Овим је дарнуо у живац све присутно католике, и они повикаше у глас:

_— Истина је, истина, војводо !

— Ја знам добро, да краљу није право, што његови попови и калуђери чине с католицима у његовом приморју, и чак верујем што сам успут чуо, да је краљ по слао самог архиспископа Данила, да извиди та насиља и да кривце кавни, али то ми неће ви мало сметати, да ја уверим бискупа, да су то пусте машкаре, а да се Душан спрема да затвори све католичке цркве у својој држави, да им одузме сво имање и да протера из својих земаља све бискупе и све фратре. |

— Е, није вајде — рече Прогон Мира Љешу Туву мудар је као гуја.

Богоје се направи да то пије чуо, него наставу :

= Разумо се да бискупу Гиљому нећемо казивати, шта п како ми стремомо, него ћу му рећи, да зам ја тотов да дигнем бупу свију католика у српеким земљама пропиву Душана, ако нам он одмах помогне повцем, а доц није латинским оклопшицима. Ако нем ови не затрсбају

108