Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

противу краља. То се слаке као рогови у врећи, да прости твоје велико господство.

— „Овај зликовац међу њима једини добро разуме наш језик“ — помисли Богоје, па одмах додадо гласко.

= И ви сви, када дође време, да се о томе може слободно говорити, а не само у затвореној кљоти, мораћсте сваком казивати да је наш посао буна противу Душана а сво зашто: Истину су вам казали моји пријатељи и Мрдеша, да би рашки краљ оберучке прихватио све ваше људе, да их насели и да их учини својим меропсима, али вам нису могли кезати око, што је мени краљ на ухо кавао,. кад сам, после круписања, полазио из Сврчика. А сво, шта ми је казао: ,Војводо ! Меке срце, боли глодајући толике хиљаде вредних пастира и всмљорадника, што сваке године одлазе ив Алаваније чак у Грчку, кад у мојој држави лежи још толика земља пуста. Ја би их врло радо пасслио на тој всмљи, али како ћу 2 Мој родитељ, па јоши моји прародитељи, дали су сву ту земљу у баштину жупанима и кневовима, властелима и властолчићима, од којих су миоги баш сада мени помагали да ваузмем престо, па могу ли ја сада, докле се још нисам на њему утврдио како ваља, одузимати им те баштине г Сви би се сложили противу мене. Друга би ствар била, кад би се нашао какав војвода, који жели добро и мени п Рабанима, који би с њима отео ту земљу бајаги од мене, а у ствари од тих велмужа који су се толико оси“ лили, да их гледати не могу“. Ја сам рскао краљу, да се вамо селони па месне, да ћу му ја наћи таквог војводу, па сам из Сврчина отишао право у Босну, да (0 састансм са баном босалеким да со најпре с њиме договорим, јер је велика сила у олих, од којих нам ваља те земље отимату, а и Душан ће морати, макар и при“ видно, да им бајати помаже, па за сваки случај ваља себј осигурати савеозиијке.

Рабанске старешине само се погледаше, и задовољио климиуше главом, а Пелегрин рече:

— То ви мудро урадио, војводо !

— Ја се надам, да вама неће бити ништа криво, ако балту за етову помоћ дамо И другу половину Хума 2

161