Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

~ шта

онима, које је св. Отац изабрао да му буду слископи.

ли партибус пнфиделиум, у неверничким, јеретичким земљама, бејах и ја. Ето, како сам ја чак из франачког краљевства, доспео овамо у Бар. И ако је мој краљи пријатељ, од тога времена, често питао за мене, ја му нисам хтео опширно писати, јер сам хтео најпре да добро познам приморску и рашку земљу, те да видим, хоћу ли моћи што учинити за високо посланство, које ми је поверено, па тек онда да му пишем- Од како су Душанови људи почели да гоне нашу цркву, а нарочито од како ми је архиепископ Данило испоручио црну поруку раше кога краља, ја сам био на чисто, да не треба више ни часа изгубити за велико наше. предузеће у овим земљама. (0 тога сам још јуче послао моју књигу св. Оцу Паши, и одмах сам саставио другу за мога премилости= рога господина. Само један срећан случај учинио је, те ову књигу нисам по нетом човеку послао, јер ћу је можда после овог нашег Богом благословеног разговора моћи у неколико изменити. Зна ли који од вас латинскотга језика 2

— На жалост — рече Богоје, једва смо имали при лике научити и нашу књигу. -

— Не мари ништа. Ја сам већ толико научио вашега језика, да ћу вам моћи ову књигу прочитати на вашем језику. Слушајте, благородни витевови, шта сам ја написао моме краљу пре него што ми је промисао Божја вас послала, а после ћемо се договорити, шта треба ме њати и додавати.

И бискуп барски поче с листа преводити:

„Ваше Величанство ! 3

Опростите Вашем најпокориијем слузи и своме другу из детињетва Гиому, што Вам се тек сада јавља.

Када ме је света Отолица послала у ове неверничке грајеве, ја сам мислио, да ћо моја судба бити онаква, каква је моје браће у Христу, коју Св. Отац шаље у Африку, мислио сам да ћу у пустињама имати тек да засађујем младе изданке вере Христове, и само вера у милост Божју, и само одушевљење за високо посланство,

119