Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

_ Ово жадну као бетруга, „чак и то зна овај човек“ помислите, а војвода узе реч:

— И то је истина, свели бискупе — рече Богоје он је показао прну неблагодарност баш оним људима, који су га подигли на престо, алл то је ситница према великим надама тих људи, које он руши тек што је сео на престо. И кад је тако, сво ја п моја два друга изјављујемо у име наше и наших пријатеља, а ових име хвала Богу читава војска, да ћемо се ми и даље борити за јединство Христове пркве, у коме јединетву видимо најсигурније јаметво за напредак и величину нашег отачаства, п кад је Душан при) тог јединства, ODO" рићемо се п противу њега !

—_ Витезови Христове пркве ! — "рече бискуп све чано па устаде, ја вас благосиљам у име ев. Оца Папе.

Сва тројпца устадоше.л приклонише своје главе те их он благослови.

— А сад, витезови, поверење ва поверење. Ходите

самном !

И бискуп уведе своје необичне госте у исту своју вобу, у којој је мало час примио свога дубровачког брата, посади их око свога стола, извуче из овога некакав врло дугачак исписан лист пергамента, па им поче говорити овако :

— Да би боље разумели ово што о ћу вам, као доказ мога поверења прочитати, морам вам најпре казати да вам ја, као сик једог од великих властелина франачких, одрастао на двору нашега краља, и да вам у детињству nao другар играо са садашњим нашим краљем. Како У нас само прворођени епи наслеђује родитељеву баштину, то ми друго и треће рођени синови морамо елужити или у краљевеј војсци или у дркви, да би живети могу, Како од све моје браће ја највише показах воље За

шњигу и учење, то мене када поодрастох послаше у ма“ настир, у коме сам се додније и постригао. Док је мој друг из детињаства постао краљ Филип VI, ја се у великој Христовој цркви дослужих до бискупетва. Dam тада је наш св. Отад Папа почињао живљи рад на томе, да поврати јединетво у нашој великој цркви, и међу

178