Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

нодизата се с оне страно ждрела и потока у њему. Она не беше утврђена, али још мање приступачна и ва саме пешаке од ове на левој страни потока, на којој је био градић, јер се овоме, и ако 6 тешком муком, могло прићи преко великих висова, који су се лево од градића поди“ зали под облаке. Из ждрела водиле су ссрпентине, усбчене у самој стени, до самога покретног моста, који беше пред капијом самога града

Сам градић имао је две четверостране куле, једну над градском капијом, са које се видсло уза ждрело mo Сумице, Правнице и Отраштице — а другу на уужном платну градском са три спрата, са које је град“ ски стражар могао видсти ДО Драгошта, Кравова и Баришта. |

Војвода Богоје прегледа обе куле и пређе преко врло високих зидова између њих, па кад се уверио да су свуда постављене страже, виђе у двориште градско и упути се у кућу, која је била „двокровна“ JI која се налазила у сред дворишта,

Ушавши у пространу „кљет“ под првим кровом, Богоје најпре скиде своју скров прокислу кабаницу, 16 је обсси 0 један клин, па онда нареди те му запалише воштане свеће, које беху уденуте у врхове од јеленских рогова, који ву висили 0 једном гвозденом ланцу — јер у кљети беше већ мрак.

У том тренутку зачу се труба са северне куле, а после неког времена војводин брат доведе једног ору: жанорг човека Богоју и рече |

— Овај човек хтео је да се провуче између наших стража па да уђе у жарело, али га наши ухватише и доведоше.

_ Шта имам да се провлачим 2 Ја сам путник и трабим да стигием па прежоћиште до Сушице. Џуштајте ме да идем својим путем, видите да 60 већ хвата мрак»

— Ко ви ти, и одакле идети 2 | |

— Ја сам Радован Миловчић, човек сам светог Ни коле Врањског на Метоху хулан дарском. Идем из Пећи кући у наш Манастир — рече путник отесчнко, па скиде капуљачу своје кабанице, коју поче трести од кише.

Цар Душав Џ, 19 195