Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Та ти си Рубипогача ! — роче војвода, кад угледа птице путниково — што се не кажсш одмах човече 2

— Ја ти рекох име и презиме, а што ми беспослени људи придевају тај надимак,-то мо се не тиче.

= Слушај Радоване — насмеја се војвода = далеко је још одавде до Сушице, него ти остани овде да Вечераш и да преноћиш, па сутра зором можеш даље ако нећеш да остансш с нама. До. сутра ће ваљда прсстати и ова кишурина, па ће ти бити лакше пети се уза ждрело.

Радован се почеша иза увета па рече:

— Оно внаш... ва вечеру п преноћиште био бих врло захвалан, али што велиш да останем овде...

— Добро, добро, нећемо то сплом задржати ако нећош. Нареди Петре да ламире путниковог коња, п кад буде време вечери гледај да буде доста и ва Миловчића. — Не брпнл војводо. Вечера се спрема и ва Мрдешину војску, а камо пи да неће блти доста ва једнога путника намерника. Идем само да се постарам ва његовога коња.

Кад Петар изађе Богоје се окрете путнику.

— Скини ту мокру кабапицу, обеси је о клин, па ходи беди да се одмориш. Тако. А што се почеша иза врата када ти понудих да останеш неко време 6 пама 2

— Па знаш војводо. .. Ја сам мали манастирски човек, а тло си вељи господин... Нисам ја друштво за тебе... А и оцако. Видим да је Орловац пун гвоздених

капа, а и уз пут престигох некакву војску, која се, бој 06, овамо упутила... То су крупна гоеподека посла... Није моје да се у њих мешам.

— ЕР А какву ви то војеку видсо и како еп је и могао прсетићи»

— Видео сам краљеве алеманске оклопнике хм преостигао вам их у Драгошти, јер осташе да у њој прецоће, % меци се хитало да стигнем ждрело пре него што овај потоп удави и оно мало плићака пред зждрелом.

— Јеси ли видео с оклопницима и капетана Цале мана 2 |

194