Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Кад ових три стотине Богумпла уђоше у град а пад се постројише у градском дворишту, војвода Богоје изађе пред њих па им викну. :

__ Добро сте ми дошли браћо и верни Бошњац ! Да могу све бих вас редом загрлио, али ја ћу за вас ево затрлити нашега брата Мрдешу, који вас је у моје име позвао ! — Овде Богоје загрли Богавчића па гласно додаде: Хвала ти брате ! Бог, који зна све неправде, које је починио Иродовац, на кога 66 спремамо, на“ градиће и тебе и све праве војнике Ису Кретове !

__ Многа лита војводи! Многа лита правом Кршћанину !

__А сад браћо разместите се по градским сухо“ тама, одморите се од пута, ла да окусимо хлеба од Бога.

Док је Петар распорсђивао нову војску свога брата по градским „сухотама“, дотле је Богоје одвео Мрдешу у кућу и како му је хитно било да му саопшти, што је мало чав вавнао, није ни приметио, да Рубипогаче нема више у соби.

__ Хвала ти Мрдеша што си толико похитао, јер већ сутра можемо очекивати први напад Душанове војске.

И вн му сад исприча све што је сазнао од Радована Миловчића.

— Ту сатњу поганих Алемана треба удавити још у Вел. Блатишту ! — рече Богавчић — да не каљамо наше мачева о њих !

— Тако и ја мислим — прихвати Богоје. — Али треба их навести, да из Дратоште ударе десно а не лево, као што је урадио Рубипогача, који је мало пре стигао. Је ли Радоване-2 А гле нема га... Сигурно је ивашао да види војску. Ове једно. Требало би још ноћав послати два поуздана човека, да пре зоре стигну У Драгошту те да ве Аламанима понуде за вође кров Вел. Блатиште. Имаш ли ти међу твојим људима двојицу, којима 00 се тај посао могао поверити

Мрдеша се замисли, па онда се удари шаком по колену.

— Имам два зликовца, гора него што је Момчило војвода на крајипи. Једно је Милтон Полеритита мат

107