Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

једна опасност. Ако се Млечићима не учини правда, они могу забранити извоз из Млетака у Котор, могу откавати Которанима сваку куповину на почек, могу узаштити которску робу у Дубровнику, а то оп за моју државу била далско· већа штета, ного да се ш плати ово што су моји људи иштетили. Али да сам ја на твоме месту, ја можда не бих наваљивао да свршим све те велике наслеђене парбе, него би оставио нешто поела око њих пи моме наследнику.

Консул зачуђено погледа у краљсво лице, али кад виде да се Душан смеши он рече:

— Високо ти краљевство извољева нашалити се самном 2 ;

— Па да, ја мислим да ти ни призренски трговци но дају више од 400 перпера годишње, а овамо ти је за» брањено да сам што год зарадиш трговином.

_— То је истина, светла круно, али када бих и ја трговао, како би ја могао право судитиу споровима мојих земљака 2

— То је тачно, п мени је мило што видим да си и ти тако праведан судија, као моји приморци у Ко» тору, Уцињу и Бару, које грађани бирају за судије. У осталом ја сам се с оном примедбом одиста нашалио колико да те кушам. Али да оставимо то. Него кај си се већ потрудио до Сврчина да те упитам по где што о трговини у краљеветву ми, Има ли, сем дубро“ вачких трговаца који су се у нас настанили, који морају да граде и дачувају своје градове као у остали баштиници, и мојих људи доста који се баве трговином : те

Има их, светла круне, на трговима нарочито у Шећи и Призрену. Твоји пећански трговци вакључили су пре три године велике послове у Котору са Млечићима. Ново брдо има трговачких веза од Ду нава до Солуна и од Бугарске до Јадрана. Ситну трговину по западним планинама водо твоји власи, који у приморскм градовима продају еточареке про изводе, а купују рукодељне.

— То знам. На моме приморју пи сем Котора, који је главна трговачка варош краљевине, и који има

211