Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

своје трговачке колоније по унутрашњости моје државе, п градови архиепископије барске воде живу трговину. И Бар тргује са сољу. Баш сада општина драчка преговара са двојицом мојих људи ив Бара да направе уговор за трговину на рекама и трговима Србије. Али ве Угарском немамо скоро још никаквих трговачких веза, а са Бугарском врло малог — И наша, дубровачка трговина, која се толико проширила по Србији да је надмашила нашу досадашњу помореку трговину, не иде даље него до Мораве и до Шар Планине. Наши трговци једва ако су допрли до Видина. Трговином у Бугарској владају Ђеновљани, јер су онл господари Црнога мора. Али опет ни они не могу да продру до Македоније у којој највише раде солунски трговци, који са евојом робом долазе и до твога Скопља | | ој: — Има ли сем малих трговаца, крамара и уљара п великих богатих трговаца који раде у мојим земљама у приморју = Велику трговину воде удружења која располажу великим капиталима. Твоји Которани склапају таква друштва не само са нама п са Драчанима него чак п са Милацезима. Тако исто и моји Дубровчани удружују се не само са млетачким трговцима него и са твојим Србима, Власима и Арбанасима. Та друштва имају своје курворе, скоротече на коњима који носе трговачку преписку до Видина, Солуна па и до Цариграда. Готово све лађе у дубровачком пристаништу својина су тих богатих трговачких удружења. — Али оне се граде у Млетцима > — Не, светла круно! Оне се граде не само у Дубровнику него и у Котору, Шерасту, Улцињу и на ушћима арбанаских река у Јадранско море. __ Али сигурно само дријева, плавови и мале лађе, корабљи Богме, господару, па нашем приморју граде ве не само те лађе него и правекатрге, ратне лађе за 800 момака, или како их атини зову галере.

О па АЕ