Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

погине зна да ће и његова глава бити истакнута на градским бедемима. =

Испод тих трофеја Прожри-пите и Голозла, пушило се неколико великих бакарних казана, под којима су непрекидно ложили ватру.

— Са том врелом водом дочекаћемо нападаче рече Радоје Друговић — ако им пође за руком да отму шанчеве, а ако им п то не буде доста ево колико сам пм венаца спремио ! :

И он показа грдне гомиле венада од дебеле као рука ужарије натопљених смолом, које беху наелагане мало даље.

— Добро је — рече Богоје задовољно — Све је готово само да се запали ! —

Међутим ee беше већ емркло.

Војвода са главним завереницима сиђе са град“ скога платна и упути се у кућу да се договоре шта још треба предузети да се што боље дочекају — Иродовци, јер су ови могли свакога часа напасти.

По дворишту беху већ почели да пале ватреу гвовденим котарлцама.

_ Беспослени војници седели су у гомилицима на земљи играјући пиљака док не дође п на њих ред да на браничима смене страже.

— Шта је војводо — упита један од њих познавши Ботоја — Шо нав већ једном не пушташ да се огледамо са ти рашким хвалисавцима 2

— Не брини јуначе. — Нећеш дуго играти пиљака. Можда још ноћас, најдаље сутра играћеш иродовских глава !

Сад се зачу труба са капије градске.

Ко то може бити сад >

— Можда је давно прижељкивани гласник кнеза

Кравомува 2

Камо ерећа — увдахну Богоје — да је он, алт није. Ко то иде отуда из мрака 2 Дајте једну упаљену буктињу !

Док донеше буктињу Богоје познаде једну гомилицу људи, који ее беху еклептали око некакве људес999 а