Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

паре са дугачким власима и дугачком риђом брадом. Од главе до пете беше у гвозденим љускама и удлагама. (0 левој руди виви му ведики штит а десном се поштапа о свој грдан мач. | о

Један од оних који су водили ту грдосију, кад ститоше пред Богоја рече: |

— Војводо! Овог Алемана ухватисмо доле у аслрелу, па како ни један од нас не разуме што он го“ вори, то нам наш старсшина Мрдеша рече да га теби доведемо. |

— Дајте га ближе — рече Богоје па се окрете својима: — Зна ли који од вас алеманског језика 7

__ Ја по нешто. натуцам — рече Градислав Турбић.

— Упитај га ко је шта је л шта тражи он у ово доба у моме ждрелу ? Е

Помоћу Турбићевом ваведе се између војводе и странца овакав разговор:

— Име ми је Ханс Хартлебен. Властеличић сем из далеке земље у Немачкој. Пошао сам у Палестину да се бијем са неверницима. У Рагуви ми рекоше да Хер-= цег ове земље спрема војну противу шизматичкога краља екјавонског, па сам пошао да тражим тога Херцега !

— Ја сам војвода Богоје: За што ме тражиш =

— Хоћу да ти се понудим за најамника на једну годину дана.

— Добро. Мени данас пије на одмет пл један мач. Шта тражиш од мене па да ми будеш веран најамник 2

— Тражим два пара хаљина, један за зиму, други за лето. Да ми набављаш гвоздене опреме колкогод ми ватреба. Тражим храну и пиће, даље у мирно доба једну постељу у кљети, а у рату једно узглавље под шатором. Даље тражим четири пута у години какву женску, а иселе сваке победе над твојим непријатељима, право па пљачку. — | |

Богоје сасвим озбиљно рече:

— Пристајсм на сво услове сем опога за женске. Да њих нека се брише сам

— Добро. Ево моје руке — рече Хане и пружи руку — Да свршимо погодбу.

Ко их