Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

смо п тебе добили а видиш да сам и ја једног хиландарског игумана узео за мог великог логотета.

= И добро си урадио, краљу господине — рече Данило — Јанићије је тако добар Хришћанин и тако мудар државник да Бе бити десна рука, а када дође мој чав да пдем Богу на истину, бољег ми наследника не можеш наћи од њега. — |

— Нека милостиви Бог — рече Душан — поживи твоју светост још много, много година, јер као што знаш сви прејемници Св. Саве умрли су на његовом престолу, зем Данила [. и Јанићија 1. а ва њих ти најбоље знаш...

— днам, знам, Јанићије 1. није сам хтео да остане архиепископ чим је његов господар Урош 1. престао бити краљ, а мој несретни имењак... — и овде Данило |. с досадом махну руком и не доврши започету реченицу.

— Опрости светости, што сам ин то поменуо — рече Душан — али ја сам уграбио ову прилику само да то, кажем да ћу и ја онако исто високо држати цркву и њена представнике као што су их држали моји прародитељи још од времена, када је наша прва архнепископија била у Жичи, као што ву их држали и онда када је њу Арсеније први преместио у Пећ, у цркву светих апостола, и као што су их држали до мене, а ја се надам да ћу их помоћу Божјом још више узвисити !

— И мудро ће урадити Величанство твоје — рече Данило П. — јер је твоја велика властела још сувише оснона, па ће добро бити да уза те стоји света дрква и њени представници, те да вас двоје можете увек притегнути њену снлу...

Изненађен да из старчевих уста чује своју најтајнију мисао, Душан застаде за тренутак, погледа Митрополита, који је скромно гледао преда се, па рече:

— Баш зато бих, светости, желео да се с тобом опширно разговарам о данашњем стању наше цркве, пре него што кренеш напут. Да ниси данас у великом послу 2 >

— Нисам Господару. Када је велики ставилац данас трубио на воду, беше ми остао само један од свештеника, који су ми данас дошли на саслушање. Уђи, господару»

12