Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

добро ће бити да и ти чујеш како живи најниже миреко, сеоско свештенство. -

Кад су Душан и Данило ушли у архиепископску писарницу, поскакаше дијаци на ноге, а један свештенив који се с њима десио кад угледа краља паде на колена пред њега. |

—- Устани, оче — рече Душан благо, па пошто заједно 6 Данилом седе за сто, додаде: Ето дошао сам и ја да чујем за што си се потрудио до нашег првог светитеља. i

Свештеник прекрсти руке на прсима, подиже очи к небу па само рече:

__ Бог нека те благослови за то, краљу господине !

Данило П. даде знак својим дијацима да се уклоне, па када они изађоше из писарнице упита свештеника.

—K Како ти је име оче, одакле си, и зашто си дошао 2 :

— Име ми је Доберчо Милачевић, свештеник сам у вељој васи, а дошао сам да молим твоју светост да ми помогне доћи до онога што ми по закону припада, јер иначе ја са мојом попадијом и децом морам бежати у свет, да се само хлебом исхранимо.

— То не разумем рече архиепискои. -— Та твоја се инорија зове веља вас, што ће рећи велико село. Доходак духовни износи од сваког одра (од сваког ожењеног човека) по једно лукно пшенице и два сребрна динара. Зар ти од толике наодрице не можеш да живиш >

— He могу високопреосвећени. Данас када се и по једино насеље, и једна усамљена кућа у пољу велича именом села, ласно је и педесет одара назвати вељим расом. (ем тога ја половицу морам давати мом епископу, а о другом половином ваља да издржавам моју · породицу, да помажем ђакона M Mala, Сем тога ти знаш светитељу какву сам писмену обвезу дао мом епископу кљда сам се вапопио 2

—- Каква је то обвеваг — упита Душан.

__ Сваки свештеник — објасни Данило — обвезује се епископу, који га је рукоположио за свештеника да he му платити сто перпера глобе, ако му не буде до-

15