Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Која јер Која јер — повикаше скоро сва.

женска уста у један пут. =

Душан, који је пажљиво пратио сваки покрет бел перјанице, када је видео којој лепотици предаде венац, задовољно климну главом па само рече својој авгу“ стјејшој: –

— Није само јунак, него пи човек од укуса.

— Којој је предао венац — упита Царица, која није хтела да се окрене. • -

— Драгињи Припчевој.

— Е, онда тај витев одиста зна шта је лепо.

Цар опет устаде и својим стенторским гласом 06јави: — Саглашавамо се са избором нашега Витева победника и проглашавамо ва краљицу лепоте Драгињу кћер Кнеза Припца Гребострека !

— Многа лета краљици Лепоте — вахори се са свију страна. : |

Међутим je ITama ojypno NO победника са њего вим штитоношом и сви сјахаше с коња.

Штитоноша прихвати оба коња, а Палман поведе витева уза степенице докле га довеце пред краљипу лепоте, па му онда командова:

— На колена, Влтеже, и скидај твоју гвоздену капу.

Драгиња Припичева, која је дотле смерно, али и прилично равнодушно стајала са венцем у руци, јер она дотле никада ни мислила да је лепа, кад је угледала лице витевово лако поцрвене у образима, али се брзо прибра и са свим мирно и гласно рече:

— Јуначе ! Нека ти је честит и срећан победнички венац који си данас заслужио |

За тим је Драгиња наместила венац на лепу главу младога Витеза, па онда тако исто скромно опет седе.

Витев дочепа скут њене хаљине па га целива, 88 тим устаде и држећи у руди шлем, поче силазити низа стубе п оде да се поклони дару и царици.

Док се та кратка сцена одигравала у врх царске грибине, са свију страна се чујаху питања: