Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

она и неће требати, што би мени најмилије било. Сумпоровита је ова наша земља између три мора. Ко вна шта носи дан а шта ноћ2 | i

У томе тренутку уђе Десјен Беривојевић.

— Протомајстор фра Вите мали брат вели да му је _ ваповеђено, да одмах дође високом ти Царству 2

— Јесте, пусти га одмах — рече Цар, па се онда окрете својим пријатељима, који хтедоше да пођу. Останите још мало, да и ви чујете где ће бити моја Baдужбина. Уђе скромни францисканац пи поклони се Цару.

— Здраво, фра Вите. Нађе ди згодно место ва моју задужбину 2

— Нашао сам Господару, и то место питомо и пуба= во“, на подножју Шар Планине, мало сниже од онога Виса изнад ждрела, ив кога истиче Бистрица.

— Па то је код Призрена, испод виса на коме се сада вида мој царски двор 2

— Да, Господару.

— Добро, фра Вите, Можемо ли приступити пола Гању темеља ва моју задужбину још сада, док је још на окупу државни сабор 2

— Може, Господару.

— А кад можеш почети видање 2

— То зависи од онога, што буде високо ти Царство захтевало да се изради у тој задужбини.

— Хоћу да мојој задужбини нема равне у свој земљи између црног, белог и јадранског мора. Хоћу да лепотом и уметничком израдом превазиђе и саме Високе Дечане, хоћу мрамор депши од дечанског, пре» прату лепшу од оне у Пећи, хоћу позлату богатију од Бањске и хоћу живопис лепши од ревавеког.

Фини осмех предете преко лица фра Витиног. Он стаде нешто рачунати па онда рече:

— Зидање може отпочети при крају Априла идуће 1348-ме године.

— Тек после године дана 2

— Толико ће ми времена требати, да само довршим све потребне цртеже п да навучем само мермерну грађу.

96