Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Добро, фра Вите. Узми колико год ти затреба ненмара. Немој штедети царску ризницу, јер ја хоћу да моја задужбина буде одиста царска.

— Ослони се на мене, светли даре.

— А сад, само још једну реч. Може ли полагање темеља бити прексутра 2

— Може, Господару.

— Добро ; иди па спреми све што треба за то. Јави кефалији призренском, да ћу прексутра доћи са целим сабором. |

Фра Вите целива цара у колено па оде.

— Иде свети Патријар — јави двородржица.

Душан се брзо опрости са својим „поузданицима7 и оде да дочека Патријара.

Док се сврши тај церемонијал, да кажемо неколико речи о питању ради кога је његова светост дошла данас цару.

Село Љесново било је у ХЛТУ. веку онде где је и данас, на Злетовској реци близу Кратова, на подножју Љесновеке Горе.

Од она четири славна пустињака, који су живели у Србији у Х. иу ХЕ. веку, и који су се звали Јован Риљски, Прохор Пчињски, Јоаким Осоговеки и Гаврил Љесновски, последњи је живео у Љесновекој Гори.

Овај Гаврило основао је у Љеснову у овчепољској области, која се налазила између притока Вардара: ШИчиње и Брегаљнице, један манастир посвећен Аранђелу Михаилу.

Доцније је тај манастир опустео и стајао је пуст докле Велики Челник, по том Велики Слуга, а затим Велики Војвода Јован Оливер не постаде Душанов управник Овчепољске области.

Оливер је из темеља на пово подигао љесновеку цркву и довршио је баш када се по други пут оженио, узевши да жену удовицу Стевана Дечанског. Ова се својски старала за задужбину свога другог мужа украси „свима лепотама" тако, да је и она у цркви „намолована““ као ктиторка са натписом Краљица Марија Оливерова.-

Цар Душан ШТ, 7 97