Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

_ Као мудра жена она је својски помагала свога мужа у свима његовим културним пословима, а Оливер је јако волео писменост. Он је 1849. дао написати један Минеј, који се и данас чува у Народној библиотеци у Београду. На њему има запис: „„Повељенијем Великог Војводе Оливера написан руком многогрешнога Стани“ слава“. Тај рукопис — вели један зутор, који се добро разуме у старинским рукописима — по звбјој депоти п"по богатству заглавних минијатура зпада у највнаменитије споменике = целокупне“ ужно-словенске писмености. При“ крају тога рукописа има белешка, да је све што је Оливер приложио својој задужбини, утврдио краљ (Стеван Душан) својом хрисовуљом.

због те Оливерове задужбине долазио је сада Патријар цару. - 5

Чим ву њих двојица засели у Душановој соби за рад, позваше и деспота Оливера, п Великог Логотета Гојка у ово „засједаније".

__ Високо ти царство — поче Патријар Јанићије учинило је врло мудро што је грчке митрополите, које је затекло у новим областима, не само утврдило на њиовим катедрама, него и обасуло својим милостима. Тиме ће се све нове области царства знатно приљубити богоданој ти држави. Појамно је, да је такав поступак у неколико разочарао наше српске епископе, који су рачунали да ће добити грчке митрополије. Ми смо стога по одобрењу високог ти дарства и по пристанку државнога сабора "произвели свакога од наших пи“ скопа за митрополита, ва кога смо могли наћи још по једну епископију. Остао је само скопски. светитељ Јован бев митрополије, а то је врло незгодно не само вбог његових заслуга него и ва то, што је Скопље сада пре. стоница царства, па би већи због тога требало да је у Скопљу митрополија као „првопрестолна“. По ваповозти Високог ти царства ја сам и сам равмишљао и са мојом братијом у Христу разговорио се и нашли смо један начин, да вадовољимо и ту потребу.

— Који је то начин, Пресвети 2 — упита цар.

98