Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

- Шепино се осврнуо и видео да сада не само његова госпођа него и сињор амбасадор леже на узглав. љима и мирно разговарају али на језику скјавонском који гондолијер није равумевао.

А ево чим се тај разговор довршио.

— Лудице моја — рече сињора контеса милујући својом меком руком чупаву главу Бућину. — Ти си се, пре ове буре на месечинл, чудио како то да дужд и сенат не знају како твој цар мисли о језицима и верама разних народа, сада ја морам да се чудим твоме госпо= дину и теби. Зар ви не знате да је лане у Новембру потписан уговор о савезу између наше реџублике и пара Јована Кантакузина 2

Кад се гондола зауставила пред мермерним басамацима палате у којој је Бућа становао, посланик је искочио из ње као младић и пружио руку контеси да јој помогне изаћи. |

Цело: њихово весело друштво дочека их онде где их је и испратило.

— Каква је била шетња 2 Јесте ли уверили сињор амбасадора о чаробној моћи млетачке месечине да утиша живце 2 ri:

— Питајте њега самог — рече контеба.

— Одиста, госпође и господо — рече Бућа правећи се весео. — (Све моје бриге као руком дигнуте !

Цело весело друштво пође ува стубе.

Два млада господина гледају за Лучијом док један другом не пришану : j о.

— Oh, la bella” bestia! — |

* # »

об-от маја 1850. године дошао је дуждев уводилац посланика са парадном гондолом пред палату у којој је становао „скјавонски“ амбасадор, и одвео га је по истом церемонијалу као при дочеку у палату млетачке владе, у којој га је прихватила цела аристокрација венедијанска, док није уведен у сенатску саборницу

После љубавних поздрава е једне и с друге стране, п пошто ву сви ваузели своја места, и врата од дворнице затворише, узе реч седи Дужд Андреја Дандоло;

211