Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Велемогжни господине посланиче | Ми смо одмах, чим смо од вас сазнали са колико се права највећи И најсилнији пријатељ наш, а ваш милостиви господин, жали на преступне поступке бана босанскога, послали. нарочито посланство у Босну да предочи пресветломе господину Котроманићу опасност у коју срља, п да га у наше име посаветује не само да обустави зилање Новога града у Хуму, и не само да напусти ту цареву земљу него п да поврати цело Захумље пи да плати пару отштету ва све зло које су његови људи учинили Ma — ревим људима. На нашу велику жалост бан нас није хтео | послушати. Да би ипак епречила крвави рат између = својих подједнако драгих јој пријатеља република jj he ij-or mapenwWor jyHa mocna? два нарочита послан3 _ ства, једно бану а друго цару, да последњи пут свима = _ силама покушају спречити ту велику несрећу, а вас, господине посланиче молимо, да употребите свој моћни утецај, код његовог српског п грчког величанства да не креће своју силну војску, док не саслуша наше нарочито посланство по овој ствари.

5 ~

— Учинићу све што могу да испуним ту жељу прејаснога дужда — рече Бућа. = Што се тиче других жеља, захтева и предлога царскога му величанства, ја п сенат употребили смо време за које смо чекали одговор из Босне да зрело проучимо сва та питања, п мени је част да вам данас – саопћим одлуке нашека сената: Ма колико да сам и ја лично наваљивао да се састанем с дарем у Дубровнику или његовој околини, сенат се морао придржавати у својој одлуди о овом питању позитивних закона републике који не допуштају глави државе да се и ва најмање време удаљи из Венеције. Жалећи лично што не могу да се одазовем царевом позиву на састанак, и изјављујући наду да ће нам цар учинити радост да се састанемо у овоме граду, ако би се његово величанство десило на обали Јадрана, мени је у толико веће вадовољество што вам могу саопштити сдлуку сената, да република прима у начелу међусобну војлу помоћ и

218