Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Кров Бућину главу сену мибао: „Није Душан знао да сте ви већ потписали уговор с Кантакузином,

"иначе би вам он уштедио ово пренемагање. Наравно,

сада ви мислите да ћете се лакше дочепати Галате, а додније можда и Епира“. Али он прогута п ту примедбу, и издржао је мирно даље. У осталом Дендоло беше већ при крају своје беседе:

— Република много благодари дару, што је онако великодушно накнадпо штету, коју је један наш трговац претрпео у Авлони, и обећава му за то тако исто задовољити потраживања његовога града Котора.

Овде дужд и сенатори устадоше па се и Бућа диже са своје столице.

Андреја Дандоло узе у обе руке по један свитак пергамента на којима ву о свиленој траци висили велики златни печати па рече:

— Ово је наш одговор на дарево писмо, које сте нам донели, а ово друго је повеља млетачке републике којом даје Августјејшем “цару грчком и славноме краљу српском Стевану Душану н свима његовим наследни“ цима сва права млетачких грађана,

Бућа се попе. до дужда, прими обе повеље, поклони се глави и члановима сената па рече:

— У име мога господина цара благодарим за ове

"повеље, и ва све што је у њима подесно да учврети при“

јатељство између наших држава. Можда би гдекоја од одлука у њима далеко више томе допринела, до сам имао прилике да прејасноме дужду и велеможном сенату обратим пажњу на извесне околности, које ми се чине да су судбоносне за обе државе. Овако мени остаје-само да одговор републике однесем моме мило» стивом господину, и остаје ми још лично пријатна дужност да благодарим за све учтивости и љубазности којима сам обасут ва време мога бављења у овом гостољубивом граду. >

— За Венецију — рече дужд — било је велико вадовољство да дочека тако одличног госта, и ми вас мошимо да као доказ тога вадовољетва примите овај спомен

280