Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

на ваш боравак међу нама — и после ових речи Дан“ доло натаче Бући један широк златан ланац око врата и пружи му руку: Е

XII.

— Читај — рече цар Гојку Мрњавчевићу. Велики Јоготет стаде читати :

„И ја сам благоволео потврдити деспотову власте» личићу Иванку Пробиштитовићу да је његово: што је купио вемље у граду Штипу и саградио на њој црквусв. Јована Крститеља, п што је купио земље и винкограда изван града, за тим вемљу градску од грађана, тако исто и врт и њиве што је купио и што бе купити још земље пи винограда, и што је поклонио своје отроке пркви св. Јована Крститеља, а то су: Ђурађ Данковић, Мано влах, ђин Арбанас, Стан Гудоје, Влчина, Драго слав влах, Радован Годемчић и Драгослав Орбин с братом. Ове ово горе писано, мало и велико дајем му у ба. штину, као и другима што сам давао. Тако исто дајем Иванку и његовој деци до њихове смрти да нико то не може уништити, цркву св. Јована Крститеља, коју је савидао, с прикупљеном земљом и отроцима, да је те Иванково пи његове деце до њихове емрти и с достојан“ ством и одобрењем мојим: да су потпуно слободни, да могу располагати тиме као са својом купљеном својином могу је за спомен душе своје даривати цркви или дру“ гоме коме.

„Ослобођавам их..."

Добро. Шрескочи то. Прочитај завршетак.

„Ово што сам написао да не смем погавити ни за какву кривиду, сем у случају издајства, п молим онога кога Бог изволи поставити ва господара на престолу моме, да ово и даље не ништи, него да га још и јаче утврди, да буде трајно.

„Ову сигурну и влатопечатну Па дадох и по» тврдих својим дарским потписом, при чистој свести 1350. године“.

Добро је. Дај да потпишем.

281